Reč urednika

Dragi čitaoci,

Veliki deo prethodnog, decembarskog izdanja posvetili smo putovanjima sa decom, našim najdražim i najiskrenijim saputnicima. S vremena na vreme “mali ljudi” nas iznenade svojim stavovima, postupcima i lakoćom razumevanja i iskrenog prihvatanja ljudske lepote i  plemenitosti u bilo kom obliku. Lako ih, gotovo instinktivno prepoznaju i prigrle. Za to im nisu potrebne decenije života, kao nama odraslima.

U Beogradu, na Dorćolu, živi jedna neobično obična devojčica. Zove se Mina. Prošle nedelje je proslavila svoj jedanaesti rođendan, na način koji je, bez roditeljskih sugestija, sama osmislila. Naime, Mina je odlučila da ove godine ne prima rođendanske poklone. Zamolila je svoje brojne goste da, umesto kupovine poklona, pomognu osmogodišnjoj Tijani Ognjanović iz Beograda, devojčici kojoj je potrebna hitna transplatacija srca u Hjustonu. Na rođendanskoj pozivnici je, uz podatke potrebne za uplatu na humanitarni račun, pisalo: “...Poklon mi nije potreban, ali maloj Tijani je potrebno novo srce…”

Veličina gesta jednog deteta i emocije koje je u nama, koji imamo čast da je poznajemo, probudila, dovoljan su razlog da ovu priču podelim sa vama i prenesem vam bar deo njenog optimizma i ljubavi. 

Putujući po svetu svi večito tragamo za lepotom, senzacijom i uzbuđenjem, ali su suveniri koje najduže čuvamo ljudski osmeh i toplina. Ovog proleća, gde god da ste, osvrnite se oko sebe i pronađite ih.

Do sledećeg broja,

SAŠA MARJANOVIĆ

glavni urednik