Pamukkale – čudo (ne)viđeno
Prvi put sam ih videla na posteru u izlogu naše renomirane agencije. I ostala sam bez teksta. Bukvalno. Tada nisam znala ni gde su, ni šta su ali bila sam toliko fascinirana lepotom tih kaskadnih bazenčića da sam znala da ću kad tad otići tamo. Nije prošlo dugo, opet sam ih videla u filmu, gde je ovaj jedinstveni prirodni fenomen „glumio“ Ogigiju, najlepše ostrvo svih mora i okeana, gde je nimfa Kalipsa punih 7 godina zavodila Odiseja i pružala mu svu raskoš na kojoj su mu i bogovi zavideli. Nije nikakvo čudo zašto su baš Pamukkale poslužile kao scenografija za ovo čarobno mesto. Ono prosto pleni svojom nestvarnom lepotom.
Pamukale su idealan izlet bilo da letujete na Egejskom (Kušadasi, Bodrum) ili Sredozemnom moru (Marmaris). Udaljenost od ovih letovališta je do 250 km. Do ovog prirodnog čuda u oblasti Denizli se stiže odličnim putem za nešto više od 2 sata vožnje udobnim autobusima. Kako kod da zamišljate ovaj prelepi fenomen, budite uvereni da je u prirodi još lepši. Bićete fascinirani celim prizorom koji kao da je izvajan božanskom rukom. Zapravo, ovaj pamučni dvorac jedan je od najistaknutijih obeležja Turske, jedinstven u svetu. Turska je zemlja veoma bogata mineralnim izvorima a Pamukkale su samo jedan od 17 izvora termalnih voda koje postoji u ovom okrugu.
Prva pomisao, kada sam ih iz daljine ugledala bila mi je – Što se bijeli u gori zelenoj? Al su snijezi, al su labudovi? Da su snijezi, već bi okopnili, labudovi već bi poletjeli ... I stvarno, iako iz daljine deluje kao brdo prekriveno snegom po kojima su primetne male tačkice koje se kreću po snežnoj belini, zapravo brojni turisti, Pamukale su pravi pravcati pamučni dvorac nastao viševekovnim (bolje rečeno, višemilenijumskim) prelivanjem tople vode pune kalcijuma po terasastim padinama stvarajući neprirodni beli pejzaž stalaktita. Sama tvrđava dužine nekih 2.5 km i širine 500 m sačinjena je od stalaktita bele boje visine preko 100 metara s veličanstvenim slapovima. Prizor od koga zastaje dah, ali na kratko, jer se vrlo brzo snalazite i počnete da koristite neke od stotine "bazenčića" koji su stvoreni u udubljenjima koje je napravilo vreme. Priča kaže da su ovde u davna vremena divovi sušili pamuk a da su „bazenčići“ u stvari tragovi njihovih stopa. I Turci su rešili da što više eksploatišu ovaj prirodni fenomen i doveli ga skoro do uništenja. Naime, gradnjom brojnih hotela koji su se napajali termalnom vodom sa Pamukala su doveli do situacije da izvori skoro presuše. Od 1988. godine ovaj prirodni fenomen je pod zaštitom UNESCO.
Danas je samo jedan, manji deo otvoren turistima u kojima oni mogu uživati u svim čarima tople termalne vode. Zabranjeno je hodanje po ovim belim padinama u obući i ako zbog sunca koje ovde nemilosrdno prži mislite da ćete se opeći hodajući krečnjačkim stenama, budite bez brige. Šetnja po beloj padini je prijatno topla, na mahove i malo neudobna (blagodeti savremenog života su “zaslužne” da smo zaboravili da hodamo po “izmrvljenom” tlu) ali pre svega jedinstvena. O kupanju pod slapovima i u “kadicama” ne vredi ni govoriti, osećaj je takav da se ne može ispričati, on se mora probati. Još ako imate problema sa reumom ili astmom, na pravom ste mestu. Za lekovita svojstva izvora znali su još i antički Grci pa su u blizini ovih izvora života sagradili svoj grad, Hierapolis. 
Ustvari, još 190.g. p.n.e. grčki kralj Eumen II je osnovao Hierapolis na visoravni na kojoj izviru vrela. Kasnije je grad postao deo velikog Rimskog carstva i posećivali su ga brojni carevi, pijući lekovitu vodu i kupajući se u termalnim bazenima. Osim antičkog grada Hierapolisa, koji sadrži i izuzetno očuvan amfiteatar, nekropolu (ovde se nalazi i grob apostola Filipa), ostatke svetišta posvećenog Plutonu kao i ostale gradjevine u jednom posebno ogradjenom i zelenilom oplemenjenom prostoru, nalazi se i pravi bazen za koji kažu da je lično Kleopatra dala da se sazida za nju.
Ovaj bazen je termalni i ne može da se prečišćava kao klasičan bazen, zbog čega Turci vode računa da se ne isprlja. Moći ćete da plivate i uživate najviše 2 sata, jer je toliko dozvoljeno, a postoji i razlog za to. Iako je brčkanje u Kleopatrinom bazenu izuzetno primamljivo, temperutura vode od 37 C vam jednostavno neće omogućiti duže zadržavanje od predviđenog jer ćete se osećati malo “skuvani”. Najveća čar ovog banjskog kupanja je ta što sve vreme plivate izmedju antičkih stubova, kojima je verovatno nekada bio okružen sam bazen, a koji su se, od starog veka do danas, iz ko zna kog razloga, našli u vodi. Ako vam ostane vremena, posetite istoimeno naselje u podnožju ovog turskog fenomena. Osim neizbežnih džamija, pronađite neko od mnogobrojnih fabrika ručno rađenih tepiha i/ili fabriku oniksa, gde možete da posmatrate celokupni proces izrade raznoraznih predmeta od ovog poludragog kamena.
U svakom slučaju verujem da će poseta ovom božanstvenom mestu i na vas ostaviti bar približno isti utisak kao što su Pamukkale ostavile na mene.
Tekst i fotografije: Jadranka Džepina
Ostali postovi
Podelite sa nama iskustva sa Vaših putovanja. Pošaljite nam tekstove i fotografije na blog@teleporter.rs Najbolje reportaže biće objavljivane na sajtu.
