Aeroflot

Atina

Ocena:
3.6/5
od 8 čitalaca

Atina je poznata kao kolevka zapadne civilizacije, prepoznatljiva po klasičnim mermernim stubovima, ali i kao moderan, urban grad s gustim saobraćajem. Grad se prostire između ovih krajnosti, a raznovrsni uticaji Istoka i Zapada prepliću se na pijacama, u kafeima i tavernama koje su izgrađene na antičkim ruševimana, a naslanjaju se na vizantijske crkve optočene zlatom.

Brojke govore da tokom zimskih meseci Atina beleži najmanje turista, međutim, kasna zima se čini najzahvalnijim za posetu glavnom gradu Grčke. Zime su blage, sunčane, sa veoma malo padavina, tako da posetioci širom sveta imaju izvrsnu priliku da iskuse rano proleće u gradu okupanom suncem. Posvećen boginji Atini, po kojoj je grad dobio ime i koja je vekovima bila njegova zaštitnica, Atina kao da nosi duh borbi bogova sa Olimpa. 

Kako se Grčka godinama  suočava sa ozbiljnom pretnjom zbog bankrota koja je svakodnevnicu njenih stanovnika obojila neizvesnošću, bojimo se da priznamo da bi neki od najpoznatijih tragičkih pisaca antičke Grčke poput Eshila, Sofokla i Euripida pronašli inspiraciju za tragediju dostojnu svojih najznačajnijih. Međutim, ono što posetioce očara prilikom posete ovom gradu jeste duh njegovih stanovnika. Grci su uprkos trenutnoj ekonomskoj krizi narod pun života, duha, glasni su u iskazivanju svojih emocija, stavova, a pogotovo postaju srčani kada se pominje njihova kultura, bogatstvo, nasleđe, ali i politički problemi. 

Prva asocijacija pri pomenu Atine sigurno je Akropolj sa Partenonom kao najvećim i najznačajnijim hramom koji dominira Atinom već dve i po hiljade godina. Podignut u doba Perikla, hram je bio posvećen zaštitnici grada boginji Atini. Kao i mnogi drugi artefakti, statua boginje napravljena od slonovače i zlata nije sačuvana. Sudbina Akropolja neraskidivo je povezana sa sudbinom samog grada, tako da je Partenon tokom vekova bila hrišćanska crkva, tokom osmanske vladavine bila je džamija, potom barutana, što je umalo dovelo do njegovog uništenja tokom granatiranja Mlečana u XVII veku. Međutim, mnogi istoričari tvrde da je Partenon pretrpeo najveća oštećenja kada je lord Eldžin skidao reljefe sa hrama i odneo ih u Englesku. Grčka Vlada već decenijama pokušava da povrati svoje arheološko blago i kulturno nasleđe koje je u Engleskoj i koje se čuva u Britanskom muzeju. Veoma mudar potez , grčka Vlada je učinila angažovavši suprugu Džordža Klunija, advokaticu Amal Alamudin kao pravnog savetnika u ovoj, po svemu sudeći dugačkoj i neizvesnoj borbi.  Već decenijama, Britanci se brane tvrdnjom da Grčka nema kapacitete niti mogućnosti da to blago zaštiti i adekvatno prikaže svetu. 

Mali i oronuo Akropoljski muzej istinski nikad nije bio dostojan čuavr izvanrednog blaga koje se tu nalazilo. Stoga je Grčka vlada pristupila izgradnji Novog muzeja Akropolja koji je otvoren 2009. godine. Smešten u podnožju Akropolja, muzej sam po sebi predstavlja značajno arhitektonsko dostignuće. Podignut na temeljima orgomnog rimskog i ranohrišćanskog naselja,  muzej posetiocima pruža nesvakidašnje i nezaboravno uživanje još na samom ulazu. Plato ispred muzeja kao i pod prizemlja urađeni su od stakla, tako da posetioci imaju utisak da lebde iznad ostataka i svedoka davno prošlih vekova. Iz muzeja se pruža predivan pogled na Akropolj, verovatno jedan od najlepših u samom gradu. Ukoliko posećujete muzej, preporučujemo da upriličite i ručak u samom muzeju. Hrana je izvrsna, a cene su više nego povoljne. Imaćete izuzetan obrok sve vreme gledajući Akropolj.

U samom muzeju je primetan nedostatak artefakata ali i to je urađeno sa ciljem. Na praznim mestima stoje natpisi s informacijom da se nedostajući artefakt nalazi u Londonu. Grčka vlada veruje da, kada posetioci vide ovo moderno zdanje puno praznih mesta za izlaganje, načiniti pritisak da se konačno blaga Grčke koja se nalaze u muzejima širom sveta, konačno vrate u postojbinu.
Atinu je najbolje upoznati pešaka, kada možete da osetite duh grada, skrivenih malih ulica u centralnom delu grada. Nakon obilaska Novog muzeja Akropolja i ostataka hramova, trebalo bi se uputiti ka Plaki, koja je najstariji, a prema mišljenju mnogih, i najlepši deo grada.

Zadiviće vas tišina i mir koji ćete osetiti šetajući i lutajući ovim ulicama. Imajući u vidu da je saobraćaj zabranjen, uživaćete u tišini i imati osećaj da ste daleko od gradskog jezgra.  Ono što većina tursita propusti da uradi jeste da se spusti skrivenim stepenicama koji vode oko Akropolja, i upute se ka Plaki. Tu će ih zateći iznenađenje koje neće pronaći gotovo ni u jednom svetskom tursitičkom vodiču. U XIX veku najneobičniju atinsku četvrt Anafiotiku podigli su trgovci sa kikladskog ostvra Anafi. Toliko im je nedostajao dom da su odlučili da ovde naprave malo naselje u ostrvskom stilu karakteristilnom po malim, četvrtastim, belim kućama čiji su prozori obojeni u plavo. Odvažni turisti izgubiće se u lavirintu uzanih prolaza i uskih uličica, iznenađujući se na svakom ćošku. Mnogi potomci radnika sa ostrva Anafi i dalje ovde žive. Ovaj mali romantični raj, pružiće vam bezbroj iznenađenja i izuzetnih scena za fotografisanje. Dalje na putu ka Plaki, moguće je doći do Rimskog foruma i Kule vetrova, koji su zamenili nekadašnju Agoru. Sagrađena 50. godine pre nove ere, u vreme Julija Cezara i Avgusta, Kula vetrova predstavlja jedinstvenu građevinu antičkog sveta. Osmostrana je, a na svakoj strani u vrhu kula moguće je videti personifikaciju po jednog vetra. Ništa slično ne može se naći na celom svetu. Na lokalitetu Rimskog foruma moguće je videti ostatke Vespazijane, mermernog pravougaonog objekta čije su dborište u sredini oivičavali javni toaleti. Iako savremenom čoveku ovakva blizina može delovati neobično, u antičko vreme to nije predstavljalo ništa vredno čuđenja iz razloga što su toaleti predstavljali mesto javnog okupljanja. U doba Vizantije, Kula vetrova je korišćena kao crkva, a na današnjem lokalitetu bilo je groblje. Ostaci nekih nadgobnih spomenika i dalje su tu.

Samo nekoliko desetina metara dalje, dolazi se do još jednog značajnog lokaliteta - atinske Agore. Antička javna pijaca izgrađena je u VI veku pre nove ere i nalazila se  u srcu grada više od hiljadu i dve stotine godina. Predstavljala je stecište svih građanskih aktivnosti, uključujući politiku, filozofiju, religiju, umetnost i sport. Ovde se Sokrat obraćao javnosti, tu je rođena demokratija, a sveti Pavle propovedao. 

Za razliku od Akropolja, travnata Agora je prikladno mesto za šetnju i odlazak mislima u neka davna vremena u kojima je živahno komešanje ispunjavalo ovaj prostor. Na Agori moguće je videti ostatke Agripinog pozorišta ispred koga se još uvek nalaze tri statue Tritona i Titana sa zmisjkim i ribljim repovima. Najbolje očuvani antički hram posvećen bogu Hefestu na svetu takođe se nalazi na Agori. Konstrukcija je ostala gotovo netaknuta, kao i kameni krov. Turisti mogu da priđu do samih stubova, što je nemoguće na Akropolju, i da izbliza sagledaju veličanstvenost i lepotu antičke arhitekture. Tek nakon pogleda i obilaska ovog hrama, moguće je steći utisak kako su izgledali ostali antički hramovi dok je u njima bujao život. 

Iako mnogi lokaliteti i arheološka nalazišta u Atini ostavljaju bez daha, turistima je makar na kratko, potrebno okrepljenje. Plaka kao centralni i najlepši deo Atine, u svojim uličicama krije brojne taverne, kako od onih autentičkih, koje posluju gotovo tri veka poput taverne Tanasis u kojoj je teško pronaći slobodno mesto, tako i one koje nisu odolele modernim vremenima. Iako u grčkoj kuhinji dominiraju specijaliteti od mesa, bogate i zdrave salate pružaju pravo okrepljenje pred sledeću turu pešačenja i otkrivanja grada. Trg Monastiraki pruža veliki broj autentičnih taverni s bogatom ponudom grčkih jela tako da ćete nakon posete nekoj od taverni sigurno biti spremni za narednu turu pešačenja.
Ukoliko se zađe u glavnu trgovačku ulicu Ermu, nemoguće je odoleti utisku da je ekonomska kriza u Grčkoj ostavila velikog traga. Mnoge prodavice su zatvorene, u drugima se prodaje nekvalitetna kineska roba, dok se u onim malobrojnim prodavnicama poznatih brendova, retko može videti gužva. Kriza se vidi i na licima pojedinih stanovnika Atine na čijim ulicama su mnogi prosjaci pronašli svoj dom. Još jedan od problema sa kojima se Atina susreće jeste veliki broj imigranata iz celog sveta, ponajviše sa dalekog istoka i Afrike. Čak i oni delovi grada, poput trga Omonija, koja je nekad bila nezaobilazna u maturskim ekskurzijama, sada predstavlja deo koji Atinjani, ali i turisti izbegavaju. Kriminal je u porastu u tolikoj meri, da čak ni policija ne može da uradi mnogo toga, osim da samo prividno, održava kontrolu. Stoga tokom dana na ulicama mogu se videti grupe imigranata i policije kako motre jedni na druge, dok se napetost oseća u vazduhu. Noću ni policija ne sme da zađe u ulice u okolini Omonije, tako da bi bilo bolje da je i turisti izbegnu.
Ono što u Atini izaziva tugu jeste veliki broj napuštenih zgrada u samom srcu grada. Mnoge se prodaju, druge izdaju, a kod nekih je samo pitanje dana kada će se urušiti. Kriza je tolika da stanovništvo prodaje stanove ispod svake tržišne cene. Neke od zgrada su na samo nekoliko koraka od trga Sintagma koja predstavlja centar moderne Atine. Ovim trgom dominira monumentalna zgrada Parlamenta ispred koje se nalaze evzoni, nekako uvek privlačni turistima zbog fotografisanja.

Trg Sinagma je takođe poprište demonstracija i protesta stanovništva tako da divljenje njenoj lepoti kvari prisustvo policijskih vozila i policajaca koji su uvek na oprezu.
Uprkos ovome, poseta ovom čarobnom gradu ispuniće vas lepotom, razmišljanjima o kuulurnom nasleđu, istoriji, ali i o jedinstvenom životnom stilu koji Atinjani vode. Ponosni na prošlost, ali i na činjenicu da žive u jednom od najstarijih gradova na svetu, inspirisaće vas da požeite da se ponovo vratite, uživate u njihovoj muzici, hrani, gostoljubivosti i gotovo uvek divnom vremenu. Zbog toga je Atina večan grad, koja ostaje blistava u svim društvenim nedaćama i potresima. Ponosno se protivi vremenu i prolaznosti, i svaki sledeći put uspeva da nas nanovo očara.


Tekst i fotografije: Ana Stevanović

Ostali postovi

Podelite sa nama iskustva sa Vaših putovanja. Pošaljite nam tekstove i fotografije na blog@teleporter.rs Najbolje reportaže biće objavljivane na sajtu.