Venecija je žena koja je otišla na odmor

Ocena:

3.5/5

od 4 čitaoca

Čekala sam da sunce zađe da bih promenila pepeljaru i izvadila hemijsku olovku iz pregrade ranca. Zabeležila sam nekoliko crtica koje će mi pomoći da se setim puta do Venecije. Podijeliću ga s tobom, ako nemaš ništa protiv.

Terasa ¸¸Florijana'' je poprilično sažela opis Venecije. Terasa ¸¸Florijana'', markantni konobar, moje raširene zenice. Venecija je žena koja je otišla na odmor, žena čiji je muž ostao da gleda sedmi put drugi deo filma ¸¸Sam u kući'' jer mu je žena rekla da s tim ne može da pogreši. Venecija je, zapravo, ono što žena doživi! Katarzu! Ispružena, gola, u rukama svoga ljubavnika, besramna, koketna poput prve letnje lubenice koju svi probaju. Doživeli ste slast, ali ste došli do kore. Suveniri koje ste doneli iz Venecije zadiviće vaše prijatelje i naći skrovište na policama vaše dece, ali deo Venecije koju ste tako silno hteli da strpate u ranac, ipak ste ostavili. A zašto je to
tako? Zato, valjda, što vas prvo nauče da kod lubenice ne jedete koru. Već sam zalutala, što nije bio slučaj s Venecijom.

Videla sam i naučila mnogo, pravila sam beleške, poput žene koja je imala oči nalik mojima - raširene, s laganim poigravanjem zenica. Htela sam da joj predložim da ostane tamo. Bilo je nešto skromno u njenim kretanjima, nešto uzvišeno u njenom govoru. Ne pamtim kad se poslednji put neko žalio na bol u nogama, a potom ustupio mesto osobi koja je slučajno naišla. Govorila je jezikom koji je razumela starica koja je za vreme bivše Jugoslavije išla u šoping u Trst, u pratnji svoga muža, koji ju je i sada pratio, nostalgičan na prizvuk Trsta, na spomen ¸¸Boljeg života''. Jednako dobro sam je razumela i ja, iako sam se stalno pitala idem li krivom stranom ulice, ili sam samo obula pogrešne cipele tog dana. Slušala sam je, i gledala kako su joj usnice građene nekim posebnim stilom, nalik čas na Trg svetog Marka, čas na sobu u koju treba da se vratimo. Verujem da smo je svi slušali i razumeli, jer nije išla krivom stranom ulice i koje god da je cipele obula tog dana, bile bi čiste, zato što nije gazila po travi, a mi jesmo.

Venecija je imala onaj specifični miris kojim nove stvari mirišu na uspomene. Vožnja brodićem do Venecije je mirisala na morsku so u mojim nozdrvama, a imala je i crvene kockice složene iznad belih, kao kupaći devojčice koja se nagutala slane vode, a potom stavila lenonke i bila najvažnija devojčica na plaži. Tako miriše Venecija, nadam se da ću ti dati koju kapljicu tog parfema, nema oznake male niti female. Celim putem sam imala osećaj da te držim za ruku i u jednom trenutku sam poželela da te sretnem u jednoj od onih uskih uličica, ispred starca koji je mladalački izveo svoje crvene pantalone u šetnju, ili na biciklu kako se tajanstveno okrećeš prema meni. Pitala sam se da li bi i ti istim očima gledao Veneciju.

Verujem da sam napokon susrela nešto što sam prisvajala sve ove godine; toleranciju. Ne bi verovao, ali sam sasvim mirno gledala ljude koji na Most uzdaha gledaju objektivom i na one koji na taj isti most gledaju bez objektiva. Ja sam videla dečje ruke kako mašu iz njega, i upravo sam u tim rukama rodila toleranciju. Ja sam ponela kući miris Venecije i ruke dečaka, a u onim uskim uličicama sam naučila da hodam uz ljude koji su šetali pse na uzicama, nosili skupocene torbe, stavili četvorogodišnju kćer na ramena, a za sve to vreme sam i dalje bila u trošnim starkama i ogromnoj košulji. Ništa nije imalo cenu. Kod Venecije sam volela ono što mi je pružala i svaki odlazak na Stari most. Bila sam sama u svetu, a nikad bliža samoj sebi. Svaka šetnja do Starog mosta, kao
i prva šetnja Venecijom drsko je izvlačila poslednje atome mene iz mene i izranjala uvek u bojama koje sam teško spoznavala. Maštu su mi odgajali crno beli filmovi, koje sam, eto, napokon prerasla.

Tekst i fotografije: Sandra Cvitković

3.5/5

Tweet

Ostali postovi

Tajland

I ljubav koja vječno traje



Grad obojen vedrinom i zagonetnim nasleđem Inka

Zašto ćete poželeti da ponovo posetite Kusko



Indonezija

Bali



Indonezija

Zapadna Java



Kosovo i Metohija - svedočanstvo vere u Boga

Po ulasku na Kosovo jutro smo presreli u selu Babin Most, na brdu na kom je po predanju knez Lazar Hrebeljanović, uoči Kosovskog boja, na Vidovdan 1389. godine poslednji put večerao sa svojim vojnicima. Između kosovskog mita i današnje stvarnosti preostalih 120 srpskih domaćinstava i pravoslavna crkva sa ostacima oltara iz 14. veka i dalje tvrdoglavo svedoče o snazi srpskog duha i sveprisutnoj veri u Boga.



Skijatos - ostrvo za one koji znaju da uživaju

Kada pitate Grke koje im je omiljeno mesto za odmor, verovatno će vam reći - Skijatos. Zašto baš Skijatos? Odgovor na ovo pitanje bi sami morali potražiti jer svaka priča o zlaćanom pesku, povetarcu, borovoj šumi i drevnim manastirima tu je samo da vam zagolica maštu a Skijatos je ostrvo koje će vas, sigurna sam, začarati svojom lepotom, prelepim plažama i ljubaznim domaćinima tako da ćete mu se sigurno, baš kao i ja, stalno vraćati.



Laško, grad piva, wellnessa i po kog Indijca

U mojoj glavi postoje dva tipa ljudi – oni koji vole vodu, plivanje i toplotu i oni (a njih ne razumem nikako) koji vole sneg, smrzavanje, skijanje, velike brzine na planinama, beskrajno mnogo sati provedenih u svlačenju i presvlačenju... I ne vidim ja tu sredinu. Koliko god mi ljudi oko mene pričali da vole i leto i zimu, uvek postavljam isto pitanje „A šta voliš više? I gde bi pre s jeseni ili proleća – na buć, buć ili skijanje kad ti novac ne bi bio nikakav problem?“ I zato, kad god mogu, biram vodu, i to uvek onu koja je topla. Ok, ne mogu na more tako često, ali zato su za mene bazeni odlična zamena.



MAURICIJUS

Petak 01.10., budim se i shvatam konačno je došao i taj dan, putujemo na Mauricijus. Još jednom proveravam da li su sve bitne stvari spakovane pre nego što se uputim na aerodrom Nikola Tesla sa kojeg letimo za Istanbul. Na Mauricijus letimo preko Turske, let traje tačno 12 sati (2 sata do Istanbula, i 10 sati od Istanbula do naše konačne destinacije.)



Dubai

Raskoš, bogatstvo, glamur, ostavio je svet u šoku turizmom, najvećim neboderom na svetu, hotelom sa sedam zvezdica, luksuznim palatama, zlatom, najskupljim automobilima, shopingom…



Bali – ostrvo sa hiljadu bogova

Zvoni telefon oko 10 sati ujutru, nepoznat broj… Javljam se… Ne verujem, osvojila sam 2 povratne karte Qatar Airwaysa za bilo koju destinacjiju u svetu? Nemoguće, ne verujem u nagradne igre. Sve je to namešteno, sigurno je neka geška! I to bas JA da osvojim…ma nema šanse.



KAKO SE (NE) IZGUBITI U TRANSILVANIJI

Ukoliko pitate bilo kog Rumuna, reći će vam da je Transilvanija ubedljivo najlepši deo zemlje. U ponudama mnogih agencija u Srbiji videćete da se najviše tura organizuje za vreme Noći veštica. Međutim, zašto cekati kraj oktobra i ne upustiti se u ovu avanturu malo ranije? I u sopstvenom aranžmanu?



Koga to volim u Herceg Novom ?

Kako reče čuveni pesnik, Aleksa Šantić: Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom ko od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile I svjetlija si od njenog đerdana. Nikada se tebe nagledao ne bi'...! Boka, tajanstvena i lepa,a mom srcu tako mila.



Tamo gde je trava zelena, potoci čisti, a vazduh miriše na tišinu

Ervin Kiš je odigrao nagradnu slagalicu na našem sajtu , osvojio vikend za dvoje u Termama Zreče, a evo kako se proveo.



Istanbul - šarmantni gorostas

Možda nije lep kao Rim, mada je kao i on smešten na 7 brežuljaka, ili “našminkan” kao gospodski Beč. Možda nema tako kitnjaste fasade kao Prag, nije blještav kao Pariz ili velik kao Moskva ali je definitivno grad koji ima ono „nešto“. Istanbul je jedinstveni grad i jedini na celoj kugli zemaljskoj koji je smešten na dva kontinenta – Aziji i Evropi.



Spoj starog i novog u portugalskoj prestonici

Portugalija je zemlja koju smo odavno želeli da posetimo, a njen glavni grad, Lisabon, iz tudjih priča delovao je neverovatno privlačno. Grad mnogo vekova star, prebogat istorijom, prestonica nekadašnje kolonijalne sile koja se širila od Afrike do Brazila, pravljen je da bi pokazao moć i bogatstvo tadašnjih kraljeva.



Pulja, balkon na Mediteranu

Pulja, zemlja između dva mora, balkon na Mediteranu, neobična i slikovita zemlja trulija. Arhaični južnoitalijanski gradovi-riznice kao “božićna čarapa”nižu se kako se jadranskom obalom spuštate niz potpeticu Italije. Tipična scenografija iz starih italijanskih filmova iz najboljih vremena, sve odiše toplinom, Italija u nostalgičnom, retro stilu.



Mali sveti raj – Luštica IV deo

Luštica 2015. – priči nikad kraja Ne propuštam ni aktuelna dešavanja….Prethodna godina će se na Luštici još dugo da se pamti. Inspirisani i talentovani ljudi setili su se da turistima i širokom auditorijumu malo bliže predoče luštički način života.



Mali sveti raj – Luštica III deo

Nastavljamo obilazak duge obale i stižemo do uvale Dobreč.



Mali sveti raj – Luštica II deo

O Luštičkim morskim čarolijama najbolje svedoči legenda o stvaranju sveta po kojoj je Bog stvorio svet za sedam dana. Za šest dana je napravio sve na zemlji, a ceo sedmi dan je utrošio da napravi božanstveni fjord planete – Boku Kotorsku i čoveku dao raj na zemlji.



Mali sveti raj – Luštica I deo

Poluostrvo Luštica – za romantike nepresušni izvor snova, za avanturiste slikovita avantura u nastavcima



Segedin i hotel Forras

Kao veliki ljubitelj putovanja učestvovala sam u nagradnoj igri magazina Putovanja za dvoje i bila srećni dobitnik nagradnog vikenda za dvoje –smeštaj u hotelu Forras 4* u Segedinu.



Njujork, grad koji diše

"U Americi si eeeej!" pomislih u sebi. Stojim na ulici i još ne shvatam situaciju u kojoj se nalazim. Oooh, Njujork. Konačno, moj dečiji san se ostvario. Sa još dve drugarice krećem da istražim taj grad o kojem cela planeta bruju, spremna da pojedem tu veliku jabuku. Sa sve dva velika kofera i ručnom torbom idem kroz ulice Njujorka i uživam u pogledu. Čak mi ni oni nisu smetali.



Wildwood, divlja šuma- bez šume

Amerika, zemlja velika, i u njoj nadomak okeana mali turistički gradić, Wildwood. Ako naziv grada prevedemo na srpski, značenje bi bilo: divlja šuma. A šume nigde. Posebno ne divlje. U ovom gradu pravu "divljinu" predstavlja zabavni park Morey’s piers. I ljudi. Amerikanci, Portorikanci, Mekasikanci, crnici i mnoge druge nacije.



Kakvi su to čudni zvuci u avionu?

Dakle, izbora nema! Jedini način da vidimo najlepše predele na ovoj našoj nikad dovoljno istraženoj planeti, jeste letenje avionom. Mnogima na samom putu do aerodroma kreće dobro poznata predputna nervoza i samoohrabrivanje -Da sve će biti u redu, sletećemo bezbedno.. Pa milioni ljudi lete avionom svaki dan!



Opatija, prekrasna Opatija

Ove godine za 1. maj sa prijateljicom sam posetila Pltivička jezera i Opatiju. Prelepa mesta da ispunite i dušu i srce i sa sobom ponesete prelepe osećaje i slike koje se zauvek useku u neki deo vaše memorije.



Atina

Atina je poznata kao kolevka zapadne civilizacije, prepoznatljiva po klasičnim mermernim stubovima, ali i kao moderan, urban grad s gustim saobraćajem. Grad se prostire između ovih krajnosti, a raznovrsni uticaji Istoka i Zapada prepliću se na pijacama, u kafeima i tavernama koje su izgrađene na antičkim ruševimana, a naslanjaju se na vizantijske crkve optočene zlatom.



Avantura zvana rafting

Često smo skloni da verujemo da je tuđe bolje i lepše, tako da zanemarujemo ono što nam je nadohvat ruke. Tako je i sa „našim“ kanjonom Tare. Iako je naš jezik bogat, teško je pronaći prave reči da se opiše sva ta lepota. Čovek se, s jedne strane, oseća sićušnim pred veličanstvenom prirodom a sa druge začaran lepotom koja zarobljava sva čula.



Dodekaneze ostrva

Putovanja stvaraju neku vrstu zavisnosti. Ne znam tačno kako da objasnim taj osećaj, ali čim se pojave prvi znaci proleća, dobijem neodoljivu želju da negde otputujem. Moju žeđ za putovanjima tada ne mogu da utole čak ni “Putovanja za dvoje” koja me tokom cele godine inspirišu da maštam o nekim dalekim destinacijama i planiram neka svoja putešestvija.



Krit, kolevka evropske civilizacije

Ništa ne može rasplamsati ljudsku maštu kao što to može grčki mit. On nas i danas, hiljadama godina kasnije, navodi da razmišljamo o nečem davnom, mističnom, divljem, a ipak ljudskom. Još nije potpuno jasno šta se postiže mitom: da li bogovi postaju bliži ljudima, ili pak ljudi bogovima.



Letovanje na Tasosu

Još u februaru sam dobila nagradno putovanje na Tasos. Čitajući tekstove o ovom ostrvu, nailazila sam na nazive: šuma koja pliva, smaragdno ostrvo, zeleni dijamant Egeja...Što se kasnije potvrdilo kao tačno, kada sam krajem maja stigla na Tasos...



Pamukkale – čudo (ne)viđeno

Prvi put sam ih videla na posteru u izlogu naše renomirane agencije. I ostala sam bez teksta. Bukvalno. Tada nisam znala ni gde su, ni šta su ali bila sam toliko fascinirana lepotom tih kaskadnih bazenčića da sam znala da ću kad tad otići tamo. Nije prošlo dugo, opet sam ih videla u filmu, gde je ovaj jedinstveni prirodni fenomen „glumio“ Ogigiju, najlepše ostrvo svih mora i okeana, gde je nimfa Kalipsa punih 7 godina zavodila Odiseja i pružala mu svu raskoš na kojoj su mu i bogovi zavideli. Nije nikakvo čudo zašto su baš Pamukkale poslužile kao scenografija za ovo čarobno mesto. Ono prosto pleni svojom nestvarnom lepotom.



Rovinj – ima neka tajna veza

U vazduhu se osećao dobro poznat i Jadranu tako svojstven miris mora i četinara, dok su sećanja polako navirala kada sam se posle pauze od skoro dve decenije približavala Rovinju, omiljenom letovalištu iz mladosti. Srce je jače zakucalo kada sam u daljini ugledala stare dobro poznate obrise gradića prepoznatljive crkve i crvenih krovova.



El Gouna

Ako ste zaista džetseter, ne smete propustiti El Gounu, luksuzni gradić na Crvenom moru. Obožavam Egipat zbog njegove zapanjujuće istorije, čudesnih priča o faraonima koje govore čak o 30. veku p.n.e, magičnih piramida i Luksora koji kao da su na drugoj planeti, nemilosrdne Sahare, romantičnog krstarenja Nilom, prenaseljenog i uvek živog Kaira, savršenih plaža, ronjenja...Jednostavno, ako hoću da pobegnem u leto, rado biram ovu zemlju. Ali, na ovakav luksuz nisam bila spremna.



Moskva-u srcu i sećanju zauvek

Grad koji mora da se nadje na vašoj listu Putovanja je Moskva. Avionom iz Beograda slećete na aerodrom Šeremetijevo, pravac metro i crvenom linijom dolazite u centar Moskve. Ovaj privredni, kulturološki, naučni centar Rusije broji više od 12 miliona stanovnika. Kada na to dodate broj turista koji se u ovu lepoticu Istočne Evrope, svakodnevno sliva, jasno je da svoju posetu morate detaljno da isplanirate.



Tenerife, ostrvo večnog proleća

Tenerife je verovatno jedno od poslednih rajskih ostrva, temperatura tokom godine ne pada ispod 20c, zovu ga ostrvom “večnog proleća” ili za mene pravo ime-ostrvo “večne sreće”.



Eskišehir, kulturna prestonica i kolevka civilizacija

Tursku je jedna od mojih omiljenih destinacija. Nije to samo zbog sjajnih plaža i toplog mora, Istanbula kao metropole kulture i šopinga, prelepog Izmira, čudesnih prirodnih spomenika poput Pamukala i Kapadokije, niti zbog Efesa, kolevke zapadne misli i filozofije, koji je meni, kao filozofu, posebno drag. To je najpre zbog ljudi, njihove otvorenosti i spremnosti da vam, i u sred nejveće nedođije, pomognu ne tražeći ništa za uzvrat, što je prava definicija gostoprimstva.



Briž, belgijska bajka..

Moj boravak u Brižu je bio kratak, oko 12 sati, te vam stoga ne mogu govoriti o muzejima i galerijama, ali i za ovako kratko vreme mi je postalo jasno da je ovo jedan od onih gradova na svetu koje morate posetiti!



Cirih, savršeno mesto za život

Zašto posetiti baš Cirih, kad ima toliko toplijih i egzotičnijih destinacija na svetu? Moji razlog je bio vrlo jednostavan: Swissair, švajcarska nacionalna avio-kompanija je imala super akciju i karta Beograd-Cirih je bila vrlo povoljna, pa sam odlučila da istražim šta to grad, koji prema mnogim istraživanjima ima najviši standard na svetu, ima da ponudi turistima.