Kosovo i Metohija - svedočanstvo vere u Boga

Ocena:

4.1/5

od 14 čitalaca

Po ulasku na Kosovo jutro smo presreli u selu Babin Most, na brdu na kom je po predanju knez Lazar Hrebeljanović, uoči Kosovskog boja, na Vidovdan 1389. godine poslednji put večerao sa svojim vojnicima. Između kosovskog mita i današnje stvarnosti preostalih 120 srpskih domaćinstava i pravoslavna crkva sa ostacima oltara iz 14. veka i dalje tvrdoglavo svedoče o snazi srpskog duha i sveprisutnoj veri u Boga.

Nakon dugog i napornog puta iz Beograda,Gazimestan predstavlja neverovatan izvor energije; doživljavao sam ovo sveto polje kao more, kao živ organizam. Sa nama je bila jedna žena, koja je dovela sa sobom maloletnu ćerkicu, i ona je zračila duhovnošću i molitvom. Činilo mi se da je vreme stalo ovde zauvek, kao da sam u svemiru...

U Crkvi Svetog Nikole u Prištini sam pored izlaza našao mali ruski samovar sa vizantijskim orlom i osetio sam da je tu na pravom mestu, mali podsetnik o povezanosti Rusije i Srbije u Hristu, kao da su dve glave jednog tela. Iza samovara se vidi stari reljef koji me je podsetio na crteže u starim grobnicama Kelta u Irskoj, tako da sam znao da sam i ja, kao polu Irac, ovde na pravom mestu.

Unutar manastira Gračanica osetio sam drevni šapat sjajne prošlosti Srba i video ogromno poštovanje koje ovdašnji žitelji imaju prema svojoj istoriji. Skoro osam vekova Gračanica postoji i molitva je postala neotuđiv deo ovog vazduha, poput kiseonika. Ne postoji puno stvari napravljenih ljudskom rukom, koje bi bile jednako lepe kao priroda, ali freske crkve presvete Bogorodice u Gračanici lepe su kao same zvezde na nebu.

 

Sveštenik iz Prizrenske Bogoslovije nam je ispričao kako su otkrili fresku Bogorodice Ljeviške. Srpski vojnici koji su se povlačili preko Kosova tokom Prvog svetskog rata ‘slučajno’ su našli ovu fresku na zidu prizrenske crkve koja je nekada bila džamija. Pomolili smo se i pevali smo pesme vladike Nikolaja Velimirovića, okruženi neizrecivom lepotom i neobičnošću fresaka napravljenih u najboljoj vizantijskoj tradiciji.

Iz Prizrena smo krenuli ka manastiru Svetih Arhangela, zadužbini Cara Dušana Silnog. Monasi su nama objasnili da je cela planina bila veliko naselje Srba sa manastirom u dolini gde se i danas vide ruševine carskog Dvora. Manastir je bio mnogo puta napadan tokom devedesetih godina, a i kasnije, a nemački vojnici su u nekom trenutku tu čak imali i svoju bazu. Danas su tu novi konaci i trpezarija, kao svedoci opstanka, neprestane borbe srpskog naroda i snage Krsta.

 

Crkva manastira u Zočištu je 1999. bila potpuno srušena i monasi su morali ponovo da je izgrade i oslikaju. Stigli smo upravo na vsenoćno bdenije i služba je trajala skoro tri sata, a toliko je ljudi bilo unutar crkve da su neki stajali i napolju.Atmosfera molitve svima nama je darovala toplotu i blagodat u srcu. Osetio sam da je svako od nas zaista učestvovao u bogosluženju i setio sam se reči svetog Justina Popovića: „u svetosavskoj filozofiji život jeste neprekidno služenje Bogu, jer je ceo svet veličanstveni hram Božji“. U tom trenutku potpuno sam verovao u to!

Sledećeg jutra smo od Velike Hoče krenuli put Visokih Dečana, u jednu od Ambasada Carstva Nebeskog u Srbiji. Posle liturgije monasi su nam dali blagoslov da možemo da fotografišemo unutrašnjost crkve.Već je prošlo devet i, po zamisli arhitekte, crkva je bila osvetljena sa juga. Odmah do prozora je freska loze Nemanjića, kao podsetnik o korenima srpskog naroda i značaju pravoslavne vere za Srpstvo. Video sam i mošti Stefana Dečanskog i njegove ruke sa čistim prstenovima,što me je navelo na pomisao da je zlato ostalo netaknuto zbog mučeništva svetog Stefana...

 

U Pećkoj Patrijaršiji me je najviše potresla ogromna freska Svetog Nikole na zidu pored ulaza u crkvu. Sveti Nikola je, inače, i pokrovitelj putnika, a njegov surovi pogled u daljinu bio je toliko neobičan, a opet i toliko pun smisla... Svetac je duboko u molitvi i u stanju posmatranja Boga, dok njegov pogled kao da poziva svakoga od nas da mu se pridruži.

Pred kraj našeg sadržajnog putovanja svratili smo u jedno povratničko selo, Osojane. Lokalci su zvonili u crkvena zvona čim smo došli, sijalo je sunce i bila je atmosfera praznika i sretenja. Posluženje smo dobili u parohijskom domu i dok su nam devojke pevale metohijske pesme, mi smo plakali... Na izlazu nam je sveštenik rekao ‘dobro smo mi, deco, ako VAMA nešto zatreba, samo recite’. Devojke su nas otpratile do autobusa, izgrlivši nas pred polazak sa suzama u očima. Tada sam razumeo da nisu samo crkve i manastiri bitni na Kosovu i Metohiji, već i ljudi, svako ko ostaje i opstaje ovde, jednako je svet i treba ga čuvati kao zenicu oka.

 

Na kraju, želim da kažem da nisam sa ovih prostora; majka mi je Ruskinja a tata Irac. Kroz ljubav prema istoriji i veru u Boga osetio sam povezanost sa Srbima i Srbijom, zbog čega sam i otišao na Kosovo i Metohiju da svojim očima vidim mesto o kom su napisane bezbrojne pesme. Iako smo tamo proveli samo 36 sati, još uvek sam pod utiskom i zauvek ću biti...

Tekst: Jason Gerard Mac Cárthaigh

4.1/5

Tweet

Ostali postovi

Tajland

I ljubav koja vječno traje



Grad obojen vedrinom i zagonetnim nasleđem Inka

Zašto ćete poželeti da ponovo posetite Kusko



Indonezija

Bali



Indonezija

Zapadna Java



Skijatos - ostrvo za one koji znaju da uživaju

Kada pitate Grke koje im je omiljeno mesto za odmor, verovatno će vam reći - Skijatos. Zašto baš Skijatos? Odgovor na ovo pitanje bi sami morali potražiti jer svaka priča o zlaćanom pesku, povetarcu, borovoj šumi i drevnim manastirima tu je samo da vam zagolica maštu a Skijatos je ostrvo koje će vas, sigurna sam, začarati svojom lepotom, prelepim plažama i ljubaznim domaćinima tako da ćete mu se sigurno, baš kao i ja, stalno vraćati.



Laško, grad piva, wellnessa i po kog Indijca

U mojoj glavi postoje dva tipa ljudi – oni koji vole vodu, plivanje i toplotu i oni (a njih ne razumem nikako) koji vole sneg, smrzavanje, skijanje, velike brzine na planinama, beskrajno mnogo sati provedenih u svlačenju i presvlačenju... I ne vidim ja tu sredinu. Koliko god mi ljudi oko mene pričali da vole i leto i zimu, uvek postavljam isto pitanje „A šta voliš više? I gde bi pre s jeseni ili proleća – na buć, buć ili skijanje kad ti novac ne bi bio nikakav problem?“ I zato, kad god mogu, biram vodu, i to uvek onu koja je topla. Ok, ne mogu na more tako često, ali zato su za mene bazeni odlična zamena.



MAURICIJUS

Petak 01.10., budim se i shvatam konačno je došao i taj dan, putujemo na Mauricijus. Još jednom proveravam da li su sve bitne stvari spakovane pre nego što se uputim na aerodrom Nikola Tesla sa kojeg letimo za Istanbul. Na Mauricijus letimo preko Turske, let traje tačno 12 sati (2 sata do Istanbula, i 10 sati od Istanbula do naše konačne destinacije.)



Dubai

Raskoš, bogatstvo, glamur, ostavio je svet u šoku turizmom, najvećim neboderom na svetu, hotelom sa sedam zvezdica, luksuznim palatama, zlatom, najskupljim automobilima, shopingom…



Bali – ostrvo sa hiljadu bogova

Zvoni telefon oko 10 sati ujutru, nepoznat broj… Javljam se… Ne verujem, osvojila sam 2 povratne karte Qatar Airwaysa za bilo koju destinacjiju u svetu? Nemoguće, ne verujem u nagradne igre. Sve je to namešteno, sigurno je neka geška! I to bas JA da osvojim…ma nema šanse.



KAKO SE (NE) IZGUBITI U TRANSILVANIJI

Ukoliko pitate bilo kog Rumuna, reći će vam da je Transilvanija ubedljivo najlepši deo zemlje. U ponudama mnogih agencija u Srbiji videćete da se najviše tura organizuje za vreme Noći veštica. Međutim, zašto cekati kraj oktobra i ne upustiti se u ovu avanturu malo ranije? I u sopstvenom aranžmanu?



Koga to volim u Herceg Novom ?

Kako reče čuveni pesnik, Aleksa Šantić: Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom ko od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile I svjetlija si od njenog đerdana. Nikada se tebe nagledao ne bi'...! Boka, tajanstvena i lepa,a mom srcu tako mila.



Tamo gde je trava zelena, potoci čisti, a vazduh miriše na tišinu

Ervin Kiš je odigrao nagradnu slagalicu na našem sajtu , osvojio vikend za dvoje u Termama Zreče, a evo kako se proveo.



Istanbul - šarmantni gorostas

Možda nije lep kao Rim, mada je kao i on smešten na 7 brežuljaka, ili “našminkan” kao gospodski Beč. Možda nema tako kitnjaste fasade kao Prag, nije blještav kao Pariz ili velik kao Moskva ali je definitivno grad koji ima ono „nešto“. Istanbul je jedinstveni grad i jedini na celoj kugli zemaljskoj koji je smešten na dva kontinenta – Aziji i Evropi.



Spoj starog i novog u portugalskoj prestonici

Portugalija je zemlja koju smo odavno želeli da posetimo, a njen glavni grad, Lisabon, iz tudjih priča delovao je neverovatno privlačno. Grad mnogo vekova star, prebogat istorijom, prestonica nekadašnje kolonijalne sile koja se širila od Afrike do Brazila, pravljen je da bi pokazao moć i bogatstvo tadašnjih kraljeva.



Pulja, balkon na Mediteranu

Pulja, zemlja između dva mora, balkon na Mediteranu, neobična i slikovita zemlja trulija. Arhaični južnoitalijanski gradovi-riznice kao “božićna čarapa”nižu se kako se jadranskom obalom spuštate niz potpeticu Italije. Tipična scenografija iz starih italijanskih filmova iz najboljih vremena, sve odiše toplinom, Italija u nostalgičnom, retro stilu.



Mali sveti raj – Luštica IV deo

Luštica 2015. – priči nikad kraja Ne propuštam ni aktuelna dešavanja….Prethodna godina će se na Luštici još dugo da se pamti. Inspirisani i talentovani ljudi setili su se da turistima i širokom auditorijumu malo bliže predoče luštički način života.



Mali sveti raj – Luštica III deo

Nastavljamo obilazak duge obale i stižemo do uvale Dobreč.



Mali sveti raj – Luštica II deo

O Luštičkim morskim čarolijama najbolje svedoči legenda o stvaranju sveta po kojoj je Bog stvorio svet za sedam dana. Za šest dana je napravio sve na zemlji, a ceo sedmi dan je utrošio da napravi božanstveni fjord planete – Boku Kotorsku i čoveku dao raj na zemlji.



Mali sveti raj – Luštica I deo

Poluostrvo Luštica – za romantike nepresušni izvor snova, za avanturiste slikovita avantura u nastavcima



Segedin i hotel Forras

Kao veliki ljubitelj putovanja učestvovala sam u nagradnoj igri magazina Putovanja za dvoje i bila srećni dobitnik nagradnog vikenda za dvoje –smeštaj u hotelu Forras 4* u Segedinu.



Njujork, grad koji diše

"U Americi si eeeej!" pomislih u sebi. Stojim na ulici i još ne shvatam situaciju u kojoj se nalazim. Oooh, Njujork. Konačno, moj dečiji san se ostvario. Sa još dve drugarice krećem da istražim taj grad o kojem cela planeta bruju, spremna da pojedem tu veliku jabuku. Sa sve dva velika kofera i ručnom torbom idem kroz ulice Njujorka i uživam u pogledu. Čak mi ni oni nisu smetali.



Venecija je žena koja je otišla na odmor

Čekala sam da sunce zađe da bih promenila pepeljaru i izvadila hemijsku olovku iz pregrade ranca. Zabeležila sam nekoliko crtica koje će mi pomoći da se setim puta do Venecije. Podijeliću ga s tobom, ako nemaš ništa protiv.



Wildwood, divlja šuma- bez šume

Amerika, zemlja velika, i u njoj nadomak okeana mali turistički gradić, Wildwood. Ako naziv grada prevedemo na srpski, značenje bi bilo: divlja šuma. A šume nigde. Posebno ne divlje. U ovom gradu pravu "divljinu" predstavlja zabavni park Morey’s piers. I ljudi. Amerikanci, Portorikanci, Mekasikanci, crnici i mnoge druge nacije.



Kakvi su to čudni zvuci u avionu?

Dakle, izbora nema! Jedini način da vidimo najlepše predele na ovoj našoj nikad dovoljno istraženoj planeti, jeste letenje avionom. Mnogima na samom putu do aerodroma kreće dobro poznata predputna nervoza i samoohrabrivanje -Da sve će biti u redu, sletećemo bezbedno.. Pa milioni ljudi lete avionom svaki dan!



Opatija, prekrasna Opatija

Ove godine za 1. maj sa prijateljicom sam posetila Pltivička jezera i Opatiju. Prelepa mesta da ispunite i dušu i srce i sa sobom ponesete prelepe osećaje i slike koje se zauvek useku u neki deo vaše memorije.



Atina

Atina je poznata kao kolevka zapadne civilizacije, prepoznatljiva po klasičnim mermernim stubovima, ali i kao moderan, urban grad s gustim saobraćajem. Grad se prostire između ovih krajnosti, a raznovrsni uticaji Istoka i Zapada prepliću se na pijacama, u kafeima i tavernama koje su izgrađene na antičkim ruševimana, a naslanjaju se na vizantijske crkve optočene zlatom.



Avantura zvana rafting

Često smo skloni da verujemo da je tuđe bolje i lepše, tako da zanemarujemo ono što nam je nadohvat ruke. Tako je i sa „našim“ kanjonom Tare. Iako je naš jezik bogat, teško je pronaći prave reči da se opiše sva ta lepota. Čovek se, s jedne strane, oseća sićušnim pred veličanstvenom prirodom a sa druge začaran lepotom koja zarobljava sva čula.



Dodekaneze ostrva

Putovanja stvaraju neku vrstu zavisnosti. Ne znam tačno kako da objasnim taj osećaj, ali čim se pojave prvi znaci proleća, dobijem neodoljivu želju da negde otputujem. Moju žeđ za putovanjima tada ne mogu da utole čak ni “Putovanja za dvoje” koja me tokom cele godine inspirišu da maštam o nekim dalekim destinacijama i planiram neka svoja putešestvija.



Krit, kolevka evropske civilizacije

Ništa ne može rasplamsati ljudsku maštu kao što to može grčki mit. On nas i danas, hiljadama godina kasnije, navodi da razmišljamo o nečem davnom, mističnom, divljem, a ipak ljudskom. Još nije potpuno jasno šta se postiže mitom: da li bogovi postaju bliži ljudima, ili pak ljudi bogovima.



Letovanje na Tasosu

Još u februaru sam dobila nagradno putovanje na Tasos. Čitajući tekstove o ovom ostrvu, nailazila sam na nazive: šuma koja pliva, smaragdno ostrvo, zeleni dijamant Egeja...Što se kasnije potvrdilo kao tačno, kada sam krajem maja stigla na Tasos...



Pamukkale – čudo (ne)viđeno

Prvi put sam ih videla na posteru u izlogu naše renomirane agencije. I ostala sam bez teksta. Bukvalno. Tada nisam znala ni gde su, ni šta su ali bila sam toliko fascinirana lepotom tih kaskadnih bazenčića da sam znala da ću kad tad otići tamo. Nije prošlo dugo, opet sam ih videla u filmu, gde je ovaj jedinstveni prirodni fenomen „glumio“ Ogigiju, najlepše ostrvo svih mora i okeana, gde je nimfa Kalipsa punih 7 godina zavodila Odiseja i pružala mu svu raskoš na kojoj su mu i bogovi zavideli. Nije nikakvo čudo zašto su baš Pamukkale poslužile kao scenografija za ovo čarobno mesto. Ono prosto pleni svojom nestvarnom lepotom.



Rovinj – ima neka tajna veza

U vazduhu se osećao dobro poznat i Jadranu tako svojstven miris mora i četinara, dok su sećanja polako navirala kada sam se posle pauze od skoro dve decenije približavala Rovinju, omiljenom letovalištu iz mladosti. Srce je jače zakucalo kada sam u daljini ugledala stare dobro poznate obrise gradića prepoznatljive crkve i crvenih krovova.



El Gouna

Ako ste zaista džetseter, ne smete propustiti El Gounu, luksuzni gradić na Crvenom moru. Obožavam Egipat zbog njegove zapanjujuće istorije, čudesnih priča o faraonima koje govore čak o 30. veku p.n.e, magičnih piramida i Luksora koji kao da su na drugoj planeti, nemilosrdne Sahare, romantičnog krstarenja Nilom, prenaseljenog i uvek živog Kaira, savršenih plaža, ronjenja...Jednostavno, ako hoću da pobegnem u leto, rado biram ovu zemlju. Ali, na ovakav luksuz nisam bila spremna.



Moskva-u srcu i sećanju zauvek

Grad koji mora da se nadje na vašoj listu Putovanja je Moskva. Avionom iz Beograda slećete na aerodrom Šeremetijevo, pravac metro i crvenom linijom dolazite u centar Moskve. Ovaj privredni, kulturološki, naučni centar Rusije broji više od 12 miliona stanovnika. Kada na to dodate broj turista koji se u ovu lepoticu Istočne Evrope, svakodnevno sliva, jasno je da svoju posetu morate detaljno da isplanirate.



Tenerife, ostrvo večnog proleća

Tenerife je verovatno jedno od poslednih rajskih ostrva, temperatura tokom godine ne pada ispod 20c, zovu ga ostrvom “večnog proleća” ili za mene pravo ime-ostrvo “večne sreće”.



Eskišehir, kulturna prestonica i kolevka civilizacija

Tursku je jedna od mojih omiljenih destinacija. Nije to samo zbog sjajnih plaža i toplog mora, Istanbula kao metropole kulture i šopinga, prelepog Izmira, čudesnih prirodnih spomenika poput Pamukala i Kapadokije, niti zbog Efesa, kolevke zapadne misli i filozofije, koji je meni, kao filozofu, posebno drag. To je najpre zbog ljudi, njihove otvorenosti i spremnosti da vam, i u sred nejveće nedođije, pomognu ne tražeći ništa za uzvrat, što je prava definicija gostoprimstva.



Briž, belgijska bajka..

Moj boravak u Brižu je bio kratak, oko 12 sati, te vam stoga ne mogu govoriti o muzejima i galerijama, ali i za ovako kratko vreme mi je postalo jasno da je ovo jedan od onih gradova na svetu koje morate posetiti!



Cirih, savršeno mesto za život

Zašto posetiti baš Cirih, kad ima toliko toplijih i egzotičnijih destinacija na svetu? Moji razlog je bio vrlo jednostavan: Swissair, švajcarska nacionalna avio-kompanija je imala super akciju i karta Beograd-Cirih je bila vrlo povoljna, pa sam odlučila da istražim šta to grad, koji prema mnogim istraživanjima ima najviši standard na svetu, ima da ponudi turistima.