Koga to volim u Herceg Novom ?
Kako reče čuveni pesnik, Aleksa Šantić: Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom ko od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile I svjetlija si od njenog đerdana. Nikada se tebe nagledao ne bi'...! Boka, tajanstvena i lepa,a mom srcu tako mila.
Destinacija br. 1 na planeti koju morate da posetite u gradu „mora, zidina i kula“ – STARI GRAD
U samom centru nalazi se najromantičnijia terasa u Boki - Gradska kafana. Sa opijajućim pogledom na more i zaliv, ona ima čak tri elegantne terase i predstavlja jedan od simbola grada. Tu se dešava većina kulturnih manifestacija. Tradicija Novljana je da se svakog nedeljnog jutra obavezno pije kafa u Gradskoj kafani.To je jedan od najprijatnijih ambijenata u koji sam ikada ušla , a star je više decenija. Romantična , nostalgična i luksuzna, ima svoju uvaženu klijentelu.Preporučujem vam da u jutarnjim časovima popijete na terasi ceđenu pomorandžu, a za ljubitelje slatkiša preporučujem kolač, čokoladnu bombu, čiji ukus se pamti.
Uvažena ličnost Starog grada - Njunjo
Njunjo je bio prostodušan čovek i jedini odžačar u Herceg Novom. Mali samo rastom (155cm), a tako mudar. Njegova “zečja usna“ nije mu bila problem. Svi ga pamte u radnoj uniformi sa velikim metalnim dugmićima, zakopčanim uvek do grla. Kad god bi ga neko od meštana pitao da dođe da mu prodžara dimnjak, Njunjo bi uvek isto odgovarao: „Žao mi je, ali mogu tek posle Nove godine...“ U tom odgovoru se ogleda njegova mudrost.
Njunjo se nikada u svome „burnom“ životu nije makao iz Novog.
Poslednja i životna, koja mu se nije ostvarila, bila je da ode do Beograda.Njunjova figura stoji na posebnom mestu u Njegoševoj ulici i za mnoge turiste je atrakcija.
Sjaj starogradskog kamena
U drugom delu ulice Save Kovačevića već se vide naznake početaka Starog grada. Počinje da sija od silnih koraka uglačani starogradski kamen koji očarava.On kao da čuva starogradski duh. Zelene škure, kamene zgrade - kuće ispod kojih su se poslednjih godina otvorili razni lokali, vraća u neka starija vremena. Ova ulica nas vodi do najvećeg trga u Herceg Novom
Trg Nikole Đurkovića
Trg je lepo uređen i prostran, opkoljen zidinama i sav se sjaji u kamenu, a tu je i nekoliko kafića i restorana. Leti se se tu održavaju razni kulturni programi.
Sahat/ Sat kula
Grad se slikovito naziva i „gradom tvrđava i kula“. Krenuću od najpoznatije kule - Sahat. Sahat kulu i Trg Nikole Đurkovića povezuje samo nekoliko kamenih širokih stepenica.
Podignuta je u vreme turske vlasti 1667. godine po naredbi sultana Mahmuta. Na kuli se nalaze velika drvena tzv.gradska vrata pokraj kojih stoje spomen-ploče posvećene osnivaču grada Tvrtku I i graditeljima kule. Tu je i memorijalna ploča postavljena u slavu oslobođenja grada 28.oktobra 1944. godine.Naravno, tu je i čuveni sat. Meni je ona čarobna i zbog jednog lepog sećanja.
Idilična Bella Vista
Kada krenete sa glavnog gradskog trga, Stepeništem kralja Tvrtka ispod Sat kule, nakon oko 60 stepenika, pred vama se pojavljuje blistavi Trg Hercega Stefana (češće zvan Belavista). Iako malen, on poseduje magiju. Kad bi mi u snove dolazio Novi,uvek bi Belavista bila neizbežna... Kada sam tu, kao da sam na nekoj drugoj planeti - vreme stoji, sve je opojno kao u nekoj bajci. U određen sat možemo čuti viševekovna crkvena zvona kako oplemenjuju Bellavistu. Ta milozvučna, iskonska zvona dopiru iz crkve Sv.Arhangela Mihaila. Za zaljubjene idealno mesto.U noćnim satima mi fontanica koja žubori deluje romantično.
Sa ovog magičnog trga odlazimo niz jedne od mnogobrojnih gradskih skalina - stepenica do prve hercegnovske tvrđave – Forte mare.
Forte Mare
Nalazi se na krajnjem južnom delu Starog grada prislonjena uz samu obalu mora i dominira nad morem i okolinom.Kulu je sazidao čuveni bosanski kralj Tvrtko I,1382. na kamenoj hridi. Istoričari kažu da predstavlja začetak srednjovekovnog grada. Tvrđava je vremenom menjala izgled usled vladavine različitih vladara, a iz najranijeg perioda sačuvan je jedan delić zida na jugoistočnom uglu - visoko stepenište. Sa gornje strane nalaze se MORSKA VRATA (Porta di mare). Tvrđava je pretrpela veliku rekonstrukciju u vreme turske dominacije kada je dobila današnje gabarite i visinu zidova sa odbrambenom krunom i otvorima za topove. Najobimniji radovi izvedeni su posle 1542, od kada se pominje kao „jaka kula“ ili kao kula Abas-paše. Prema podacima do kojih sam došla, 1678. Padom Herceg Novog u ruke Venecije, Mlečani obnavljaju tvrđavu. Iz ovog perioda datira njen naziv FORTE MARE, pod kojim je i danas poznata. Godine 1883. Austrijanci su izveli niz nadogradnji i postavili današnji oblik i izgled tvrđave. Ugrađen je i grb Tvrtka I Kotromanića , na zapadnom delu zida iznad malih stepenica, na kome se jasno mogu uočiti cvetovi ljiljana. Danas je tvrđava uspešno obnovljena i služi za kulturna dešavanja.Vrlo je neobično i jedinstveno mesto sa divnim pogledom i jedna od najuređenijih tvrđava koje sam posetila. Pored današnjeg ulaza na tvrđavu postavljena je tabla sa stihovima Alekse Šantića. Te stihove iz ljubavi prema Boki naučila sam kad sam imala samo devet godina.
Samo sećanje ostaše na nju - Citadela
Nalazila se nekada najmarkatnija tvrđava - Citadela u istoriji poznata i kao Mezaluna (polumesec). Izgrađena je u vreme turske vladavine na utvrđenjima nekadašnjeg donjeg grada. Pretrpela je velika razaranja u 17.veku u zemljotresu ali i u većim bitkama Mlečana i Turaka. Citadelu su Mlečani obnovili i uvećali. U sklopu tvrđave, iznad samog šetališta, bio je i kameni most.
Ispod tvrđave Forte mare stepenice nas vode na najveće hercegnovsko šetalište, Šetalište pet Danica.
Manastir Savina
Posećujem ga redovno unazad 12-13 godina svake godine.Ušuškan je na uzvišenju , a sastoji se od tri crkve: dve posvećene Uspenju Bogorodice, smeštene u centru ograđenog dvorišta, manastirskog konaka i crkve Svetog Save, izdvojene na obližnjem brežuljku. Hram Uspenija Presvete Bogorodice je samo 6 m širok i 10 m dugačak. Smatra se da potiče iz 11.veka. Njegova obnova započeta je krajem 17. veka dolaskom izbeglih monaha iz manastira Tvrdoš ,a završena je 1831. godine. Manastir je leti najposećeniji,nedeljom na liturgiji bude i do nekoliko stotina ljudi. Okolina manastira je predivno uređena. Ovde se, između ostalog, nalazi i ikona Presvete Bogorodice koja spada u dvanaest najčudotvornijih ikona.
Meljine
Mesto se nalazi 3 km od Herceg Novog, a šetalištem Pet Danica obalom povezano je sa svih strana. Naselje se pominje i pre osnivanja grada kao luka Dračevica u starom dubrovačkom dokumentu iz 14. veka. Čak do 1936.imali su Lučku kapetaniju. Ovde se nalazi i jedan od najstarijih i najočuvanijih spomenika - lazaret na Jadranu. Meljinski lazaret sagrađen je 1729. godine, a 1741. dovedena je do njega živa voda sa Savine. Ispred lazareta nalazi se luka (marina) sa dva pristaništa, većim i manjim. Meljine poseduje veliki broj plaža, kafića i barova.
Prođi sa mnom mojom Zelenikom!
Zelenika je za mene značajno i posebno mesto … O njoj bih mogla da napišem tri romana…Verovatno zato što vrlo dobro poznajem svaki kutak i tu sam odrasla.
Šetalište koje vodi od Igala završava se kod luke Zelenika, gde je nekada bila poslednja stanica uskotračne železnice i voza Ćiro koji je vozio putnike na relaciji Sarajevo – Zelenika. Lepo uređene klupe u hladovini palmi čuvaju mnoge zeleničke anegdote i sage.
Na ušću potočića Opačica u more, u hladu trešnje belice, bagrema i oleandra, nalazi se jedan neobičan kafić. Kažu da samo iskreno zaljubljena duša može čuti treptaj vala Opačice kada odlazi moru … Ja sam osluškivala …nekom drugom prilikom ispričaću vam …
Nema takve arije kao što je na Čelenče brdu
Ako želite da se nadišete pravog čistog vazduha i da more pogledate sa visine, krenite ka zeleničkim brdima. Meni je najdraže Čelenče brdo koje se nalazi desno od crkve Svete Trojice, a levo od crkve je divan zaselak Sasovići , gde ćete imati utisak da ste na nekoj planini, a ne samo dva kilometra od mora.
Duhovna oaza
Zelenika je poznata i po mnogobrojnim crkvama, ima ih čak šest, a ja ću vam izdvojiti dve po svom izboru.
Crkva Svetog Tome - ruševine crkve Sv. Tome nalaze se u selu Presjeka - Kuti. Crkva je građena u X ili XI veku i pripada preromaničkoj stilskoj grupi. Parapetna kamena ploča od ikonostasa, umetničkim dometima predstavlja remek- delo preromaničke umetnosti na ovom podneblju i nalazi se u Zavičajnom muzeju Herceg Novi. Prilikom istraživanja pronađeni su i fragmenti živopisa, pa se smatra da je crkva bila ukrašena freskama.
Crkva Sv.Trojice takođe se nalazi u Kutima, meni posebna i draga iz privatnih razloga, neobična jer je na uzvišenju odakle se pruža najlepši pogled na Boku. Mala, ušuškana u tople krošnje drveća, a tako specifična po svemu.
Kumbor
Udaljen je šest kilometara od Herceg Novog. Ime mesta potiče od italijanske reči conborgo- predgrađe, jer je naselje bilo u neposrednoj blizini starog grada. Kumbor je protkan mediteranskim kućicama i vilama, kafićima i restoranima koji su nanizani po samim plažama. Plaže su kombinacija peska i betona. Odlična destinacija za sve one koji se žele opustiti .
Od Kumbora do Bijele možete laganom šetnjom uz more, a u letnjim mesecima saobraća motorni vozić, pa možete u jednom pravcu peške, a u drugom vozićem.
Đenovići
Umiven suncem, mesečinom obasjan, svetionik hercegnovskog turizma, Đenović, mesto koje će vas opčiniti kao ljubav na prvi pogled i ljubav koja će trajati u nedogled……mesto gde će vam serotonin biti na gornjoj granici. Uz samu obalu mora pažnju će vam privući restorani i kafići vrlo luksuzno opremljeni, lepo uređene plaže koji potvrđuju visok nivo turizma. Letnja pozornica pruža zanimljiv program u noćnim satima.
Ovde možete pratiti zanimljiv prizor kad lokalni ribari krenu noću na hvatanje liganja. Svojim barkama otplove do pola zaliva, upale ferale i čekaju, a more mirno, bonaca i tišina koja postaje poslušni saveznik dobrog ulova .
Od sakralnih spomenika treba pomenuti pravoslavne crkve Sv.Simeona iz XV veka, Sv.Stefana iz 1703. godine i Sv.Spiridona sagrađenu 1862, kao i rimokatoličku crkvu Sv.Nikole iz 1862. godine.
Tekst i fotografije: Viktorija Samardžić
Ostali postovi
Podelite sa nama iskustva sa Vaših putovanja. Pošaljite nam tekstove i fotografije na blog@teleporter.rs Najbolje reportaže biće objavljivane na sajtu.
